80 година Руског Дома у Београду / Православие.Ru

После револуције 1917. године хиљаде људи из Русије, који су преживели ужасе политичког преврата, грађанског рата, глад, небројено много невоља и трагедија, у страху пред неизвесном будућношћу били су принуђени да напусте своју домовину. Према подацима Лиге народа, 1926. године совјетску Русију је напустило 1.160.000 људи. Број руских избеглица који су дошли у Југославију почетком 20-тих година ХХ века достигао је 70.000, али се крајем 30-их година тај број усталио и износио око 25.000 људи.

У Југославији је формирана специјална званична установа за пружање помоћи Русима у Југославији – Државна комисија за питања руских избеглица. Велики значај за живот емиграната имао је Руски савет за културу, чији је циљ била брига о потребама руских културно-просветних и научних установа.

Идеја о формирању културног центра Руса у Београду родила се крајем 20-их година и наишла на живи одзив и широку подршку, како у емигрантској средини, тако и у различитим круговима југословенског друштва. Реализацији те идеје активно су допринели краљ Александар I Карађорђевић, српски патријарх Варнава, председник Комитета за питања руске културе, академик Александар Белић, многе српске и руске добротворне организације и приватна лица.

Отварање таквог центра, који је добио назив Руски дом “Император Николај II“, одржано је 9. априла 1933. године. Подигнут по пројекту руског архитекте В. Ф. Баумгартена, на локацији у близини краљевског дворца, у центру Београда, “Руски дом” је заузео достојно место међу најбољим здањима југословенске престонице тог времена. На церемонији отварања присуствовали су краљица Марија, чланови краљевске породице, премијер Југославије Милан Сршкић, представници владе и друштвеног живота земље. Интониране су југословенска и руска химна, одржани су свечани говори. Обраћајући се окупљенима, академик А. Белић је рекао: “За све многозначне области емигратског културног живота, било је неопходно саздати центар који би с подједнаком љубављу, и независно од места боравка, примио све оне у којима гори живи пламен руског духа”.

У комфорном, пространом дому смештен је низ установа и организација: Руски научни институт, Руска јавна библиотека с архивима и Изадавачким комитетом, Музеј императора Николаја II, Музеј руске коњице, Мушка и Женска руско-српска гимназија, Руско музичко друштво, Савез руских уметника, Државна комисија за питања руских избеглица, концертно-театрална сала, читаонице, изложбени салони, гимнастичка сала (која се недељом преображавала у кућну цркву), – све те институције обезбеђивале су добре могућности за духовно и физичко усавршавање руске омладине, свих Руса који су се настанили у Југославији.

Тридесетих година Дом руске културе, просвете и науке био је средиште свега онога што је руска дијаспора створила у Краљевини Југославији. Истовремено је постао и национални центар чији је утицај и значај прерастао границе многобројне руске колоније у Београду.

Развоју руске научне мисли у иностранству, засноване на руској култури и науци, доприносила је делатност Руског научног института у коме су радили познати научници и писци – Ј. В. Спекторски, Ф. В. Тарановски, П. Б. Струве, Д. С. Мерешковски, З. Н. Хипијус, Игор Северјањин, Д. К. Баљмонт и други. Издања “Издавачке комисије”, која је на руском језику штампала дела аутора – избеглица (три серије књига – преко 60 наслова), пажљиво су одабирана и дистрибуирана у свим центрима емиграције, а музеји, који су били посвећени сећању на цара – мученика и који су чували материјале о слави руске армије, сведочили су о везама традиције и савременог тренутка. Руско музичко друштво, Руски уметнички студио, Руске театарске групе, водиле су интензивни културни живот, трудећи се да не заостану за “просвећеном Европом”. По нивоу предавања, руске школе и гимназије нису уступале познатим школским установама двеју престоница предреволуционарне Русије.

После завршетка Другог светског рата, влада Југославије је зграду “Руског дома” предала у власништво СССР-у. У њу је смештен “Дом совјетске културе“ (ДСК), који је надаље, према оправданој примедби једног од истраживача историје руске емиграције у Југославији, А. Б. Арсењева, делио судбину сложених совјетско-југословенских државних и партијских односа”. Ипак, без обзира на смењивање периода хладних или ближих међудржавних односа, као и на пропагандно усмерење делатности, које је било у складу с духом времена, ДСК је много урадио на културном зближавању братских народа.

Његова библиотека (која је, на жалост, изгубила скоро све предратне фондове) у том периоду је бројала више од 70.000 наслова књига и многобројна периодичка издања из СССР-а. На развој односа између наших земаља плодотворно су утицали и обогаћивали културни живот Београда наступи врхунских совјетских професионалних и аматерских уметника, одржавање различитих тематских књижевних и музичких вечери, кинофестивали, уметничке и научно-техничке изложбе које су се одржавале унутар зидова ДСК.

Распад СССР, тешкоће живота у Русији, нису могли да се не одразе и на рад бившег ДСК. У току извесног времена, било је угрожено и само постојање “Дома” као руског културног центра. Појавила се опасност да се зграда преда једној од земаља ЗНД за потребе њихове Амбасаде. Забринути за судбину “Руског дома”, многи људи у Русији и Југославији су уложили максималне напоре да би сачували жариште руске културе. “Дом” је био спашен и, без обзира на све материјалне и организационе тешкоће, наставио је, макар и у ограниченом обиму, свој рад као Руски културно-информациони цетар, тј. као једна од институција Руске агенције за међународну сарадњу и развој ван граница Русије.

Изражавајући дужно поштовање корисној и многостраној делатности Руског културног центра, имајући у виду његов значај за друштвени живот Југославије, 1923. г. Асоцијација пријатеља Југославије у Москви, на иницијативу њеног председника В. П. Гудкова, изнела је предлог да се обележи 60-годишњица постојања “Руског дома” у Београду. Ова иницијатива је с одобравањем примљена од стране руководства Друштва српско-руског пријатељства, подржала су је министарства културе и информисања Југославије и Србије, низ научних и културних институција, између осталог и Београдски универзитет. За припремање и одржавање јубиларних свечаности формирани су Почасни и Организациони комитет у који су ушли еминентни посленици српске науке и културе, као и Томислав Карађорђевић, син краља Александра, настојатељ подворја руске православне цркве у Београду отац Василиј Тарасјев, представници трију покољења руске емиграције. На челу Почасног комитета је био академик Павле Ивић, а на челу Организационог – познати истраживач руског културног наслеђа у Србији, проф. Остоја Ђурић.

Руски центар за науку и културу (РЦНК) – тако се од средине 90-их година званично назива “Руски дом” у Београду, – представља државну институцију, која улази у структуру Руског центра за међународну научну и културну сарадњу при Министарству иностраних послова РФ (до 2002. г. – при Влади РФ).

Године 1998-е “Руски дом” је обележио свој 65. јубилеј. На празновању тог датума учествовала је репрезентативна делегација из Москве и директори руских културних центара из земаља Источне и Централне Европе. На свечаном скупу, одржаном 9. априла, присуствовали су Патријарх Српске Православне Цркве Г.Г. Павле, Њ.В. принц Томислав Карађорђевић, амбасадори низа држава, акредитовани у Југославији, руководиоци државних, политичких, административних органа земље, чланови Удружења руских кадета у Југославији, као и представници друштвених, стваралачких, научних организација.

На рад “Руског дома” није могло да утиче чак ни бомбардовање Југославије од стране НАТО-пакта 1999. г. Ни на један једини дан “Руски дом” није прекидао своју делатност. Програми су се одржавали чак и у екстремним условима. Тако је 24. маја, због нестанка струје у граду, годишњи сусрет слависта, посвећен Дану словенске писмености и културе, био одржан уз упаљене свеће.

Искрено интересовање код југословенске јавности су изазвали сусрети с представницима Русије – познатим руским политичким посленицима, укључујући и руководиоце Државне Думе Руске Федерације; председника Трговачко-привредне коморе РФ академика Ј. М. Примакова; вишеструког светског шампиона у шаху А. Ј. Карпова; председника МАПРЈАЛ (Међународна асоцијација предавача руског језика и књижевности) академика Г. Г. Костомарова; председника Руског фонда културе Н. С. Михалкова; познатог глумца, главног режисера театра “Сатирикон” К. А. Рајкина; филмског режисера, генералног директора киноконцерна “Мосфиљм” К. Г. Шахназарова; добитника награде “Оскар”, филмског режисера В. В. Мењшова и многе друге.

Крупни догађаји у културном животу не само “Руског дома”, него и читаве Југославије, биле су обимне акције, посвећене 200-годишњици рођења А. С. Пушкина, 40-годишњици полетања у космос Ј. А. Гагарина, 125-годишњици погибије хероја српско-турског рата, руског добровољца, пуковника Н. Н. Рајевског (који је послужио као прототип за лик грофа Вронског у роману “Ана Карењина” Л. Н. Толстоја). Септембра 2002. г. “Руски дом” је узео активно учешће у Данима руске културе у Србији и Црној Гори.

“Руски дом” пружа помоћ различитим добротворним друштвима, дајући своје просторије за одржавање разних хуманитарних акција. Развија се сарадња с гимназијама и школама Србије; тако су постале традиционалне руске књижевно-музичке вечери других гимназија и основних школа. Омладина је увек радо виђен гост у “Руском дому”!

Многи водећи друштвено-политички радници, представници културних и уметничких кругова Југославије били су учесници и гости различитих програма РЦНК. “Руски дом” су више пута посетили Патријарх Српске Православне Цркве Г. Павле, Њ. В. престолонаследник принц Александар с принцезом Катарином.

Брзи развој данашњице ставља пред Руски културни центар задатак не само да развија и шири досадашње програме, него и да креира нове правце у својој делатности. Почев од 1997. г., у земљи је постао веома популаран циклус “Градови и региони Југославије у Руском дому”; у РЦНК су гостовали представници више од 20 градова, практикују се и гостовања РЦНК у многим градовама Србије.

“Руски дом” користи нове облике рада, али не заборавља ни своју славну историју, труди се да очува традиције, формиране током осамдесетогошњег периода постојања овог јединственог центра. “Руски дом” негује односе пуне поштовања и са потомцима руских емиграната.